ВОДООСВЕЋЕЊЕ

Неколико дана пре слава парохијски свештеник посећује свечарев дом, како би осветио водицу. Освећење водице јесте стари хришћански обичај који за циљ има прочишћење воде, како би она задовила моћ очишћења, те да би је људи употребљавали за исцељење душе и тела, на одгањање демонских и непријатељских сила и слично.

Свечар заједно са својом породицом за освећење водице треба спремити: свећу, посуду са водом, струк босиљка, тамјан, брикет и кадионицу. На хартији исписује имена свих чланова породице, да би их свештеник у поменуо у молитви, помоливши се Богу за здравље целе породице.  На столу се поред овога може наћи још каква иконице и цвеће. Сто се намешта пред славском иконом или у њеној близини  увек тако, како би свештеник за време молитве и водоосвећења био окренут према њој.

Свештеник доноси крст, положивши га на сто. Потом кади воду унакрст, говорећи: „Благословен Бог наш, свагда сада, и увек, и у векове векова, амин”. После почетног возгласа чита 143. псалам, у ком, измеђуосталог, псалмопојац Давид за душу људску вели да је „сува као земља”. Потом трипут пева „Бог је Господ и јави се нама”, како би се показала радост нас хришћана што је наш Бог сишао међу нас, показавши нам се и као Човек и као Бог. Како се Богородица увек помиње у молитви, тако свештеник пева два тропара:

„Усрдно притекнимо сада к Богородици ми грешни и смирени, и припаднимо покајнички вапијући из дубине душе: Владичице, помози, сажаливши се на нас; похитај, пропадамо од мноштва сагрешења, не отпусти Твоје слуге празне, јер Тебе имамо као једину наду. Слава Оцу и Сину и Светоме Духу и сада и увек и у векове векова. Амин.

Ми недостојни нећемо никада ућутати, Богородице, казујући чудеса Твоја; јер када Ти не би предстојала молећи, ко би нас избавио од толиких беда? К о би нас сачувао до сада слободне? Нећемо одступити од Тебе, Владичице, јер Ти слуге Твоје увек спасаваш од свих опасности.”

После обраћања Богородица свештеник чита 50. псалам у ком се Бог моли да по својој великој милости помилује своје стадо и да по обиљу Свог милосрђа очисти безакоња која верни чине. Потом се поју одговарајући тропари, па Трисвета песма („Свети Боже, Свети Крепки, Свети Бесмрти помилуј нас.”), чита се одељак из Посланице Јеврејима, где се говори да је освећење наше од Господа, Јеванђеље по Јовану, у коме је реч о бањи Витезди где су болесници чудесно исцељивани када би анђео повремено узбуркао воду.

После прочитаног Јеванђеља, свештеник говори велику јектенију са нарочитим прозбама за освећење воде, кадећи изнад воде, потом следи молитва за њено освећење. Свештеник спушта крст, симбол живота у воду, три пута појући тропар: која се завршава погружавањем крста у воду, уз трикратно певање тропара: „Спаси Господе народ Твој  и благослови наслеђе Твој, победу даруј нашем благородном роду над свима противницима и крстом Својим чувај народ Свој православни”. Затим свештеник кропи све присутне укућане и све просторије, чиме они бивају освећени и очишћени, и у дом улази благослов Божији. Чин се завршава кратком литијном јектенијом и молитвом „Владико Многомилостиви”, након које следи отпуст.

Освећење водице требало би, уколико је могуће, обавити у оној соби у којој се налази икона светитеља. Ако се освећење воде не врши у одаји где је икона, треба замолити свештеника да освећеном водом покропи и ту одају, као и све остале у кући.

Мора се пазити да сто за водоосвећење, или сечење славског колача, не буде намештен пред било каквом или чак неприличном сликом за свете радње и побожна осећања.

Треба пазити и где ће се икона поставити. Славска икона треба да је на најлепшем месту у соби, по правило на источној страни. Православни хришћани, од најстаријих времена обично су се молили окренути лицем ка истоку – извору светлости. То има своје симболичко значење, јер исток као извор светлости јесте слика Исуса Христа, који се у Светом писму често назива исток (Лк 1, 78), Светлост (Јован 8, 12), Сунце правде (Мал 4:2).

Пред Иконом треба да гори кандило, и то не само за славу, већ и недељом и о сваком другом празнику.

Кадионица

За кађење треба спремити још и кадионицу. У случају да се не може набавити мала, bучна кадионица, брикет се може запалити и на тањирићу и тако предати свештенику. Треба знати и ово: Кад свештеник кади дом или га кропи освећеном водом, иди испред њега и отварај врата оних просторија које желиш да ти свештеник окади или покропи. Која врата буду затворена, то ће за свештеника бити знак да у ту одају не треба да улази.

На једној чистој хартији треба написати имена свих чланова породице.

У списак имена треба унети, имена свих укућана за које се жели да их свештеник у молитви помене. Та имена треба да су читко и лепо исписана.

Разуме се само по себи да свештеника треба дочекати у чистом и уређеном стану, као што и сами укућани треба да су чисти и уредни. Ако случајно, из било ког разлога, није могуће уредити цели стан, нека је сређена бар она соба где ће се вршити обред. Али, како се богослужење у дому обавља свега два до три пута у току године, то неће бити тешко домаћима да се потруде, поране и све спреме још и пре заказаног времена.

Када свештеник дође, сви чланови породице који се тада у дому налазе, треба да присуствују водоосвећењуи да заједно са свештеником упуте молитве Богу за опште и за своје добро и срећу.

У песмама и молитвама које свештеник при освећењу воде пева и чита, призива се Пресвета Богородица да буде заступница људи пред Богом и да избави све људе од пропасти, да их очисти од грехова, пошто је Она спасење свих хришћана.

Свештеник упућује Господу молбе: за свевишњи мир и спасење душа наших; за мир целога света; за благостање и сједињење светих Божијих цркава; за поглаваре Цркава, свештенство и све људе; за народ; за дом у коме се вода освећује и све оне који у њему живе, помињући при том њихова имена, као и за све оне који живе у томе месту у вери Христовој; за добро и мирно време и за изобиље плодова земаљских; за оне који плове, путују, који болују, пате, за заробљене и њихово спасење. Затим се свештеник моли да нас Бог избави од сваке жалости, гнева, опасности и нужде, и, помињући Пресвету Богородицу, упућује молбу: Заштити, спаси, смилуј се и сачувај нас, Боже, Твојом благодашћу.

Потом кроз молитву призива силу Св. Духа да освети воду, па да она буде на исцељење душе и тела свих оних који је буду пили, као и да отклони све што би наносило штете дому том. Освећена вода на Богојављање (Богојављенска водица) може стајати и годину па и више дана, задржавајући свој укус, свежину, док то са обичном водом није случај.

Моли се још за све оне којима је потребна помоћ Божија, да, окусивши и будући покропљени освећеном водом, постану синови Божији и наследници царства небеског. Помињући и све светитеље наше и светитеља који се слави, моли их да они буду заступници наши пред Богом, тумачи наших молитава.

Пошто је крстом осветио воду, свештеник њиме благосиља људе и дом. Сви присутни приступају и  побожно се прекрстивши  целивају крст а свештеник свакога покропи (попрска) освећеном водицом.

Кроз водоосвећење у нашем дому, силом Духа Светог бивамо освећени и ми и наш дом. Зато, знајући то, не треба да занемарујемо ово освећење воде пред славу, како бисмо се за њу достојно духовно припремили.