ПРИПРЕМА ЗА СЛАВУ

Пре славе у дому свечара обавља се водоосвећење. Свештеник освећује воду – свети водицу. А на дан славе, у цркви или у дому, благосиља кољиво (Кољиво (колива) је грчка реч за кувано жито – овде се подразумева кувана пшеница, помешана са шећером и орасима; у народу је за кољиво одомаћена, такође, грчка реч панајиа (што значи свесвета)) и славски колач, који унакрст пресече и вином прелије.

Дакле, за славу је потребноосветити водицуу своме дому и припремити славски колач од пшеничног брашна, славску свећу, жито (кољиво), црвено вино, тамјан и зејтин.

У богослужењима Православне цркве све има свој узвишени смисао и нарочито значење, па је тако и код славског обреда.

Обавезни славски елементи су: славски колач, славска свећа, жито (кољиво), црвено вино, тамјан и зејтин.

Славски колач представља жртву, такву жртву благодарности Богу, што смо кроз Исуса Христа и Његово страдање спасени од пропасти, која би нас стигла због наших грехова.

Крстообразно пресецање славског колача представља страдање Христово ради нас а преливање пресеченог колача вином (које симболички представља крв)  значи да смо Христовом крвљу очишћени од својих грехова.

Црвено вино

Преливање колача вином симболички представља Христову крв.

Славска свећа треба да је од чистог пчелињег воска и означава жртву – најчистију и најневинију.Као што пчеле праве мед, сакупљајући сладак мирисни сок са разних чистих и мирисавих цветова, тако и молитва свечара и његове породице треба да потиче из његовог чистог срца и мирисне, неукаљане душе.

Осим тога, славском свећом изражава се свечаност празника и радост домаћих. Њом се још изражава и то, да су свечар и чланови његове породице синови Светлости која просвећује сваког човека (Јн 1, 9), а не синови мрака. Као што светлост свеће разгони мрак, тако и светлост Христове божанске науке разгони таму у којој се незнабошци налазе.

Славска свећа је, дакле, симбол жеље и тежње свечара:

– да упознају Светлост живота – Господа Бога и Његовог Сина Исуса Христа,

– да светлост Божија просвети разум њихов, осветли и оснажи врлине у њима и упути их да време на земљи проведу у беспрекорном хришћанском животу

– и да хришћанска љубав запламти у њиховим душама, као што пламти и пламен њихове славске свеће!

Славско жито – кољиво

(Од интереса је поменути како је кољиво установљено. Цар Јулијан звани Апостат – отпадник – који беше примио хришћанство у младости, кад је постао цар (361 – 363), одрекао се Христа и постао поново идолопоклоник и велики прогонитељ хришћана. Знајући да хришћани посте Велики пост, а нарочито прву недељу овога, да би се причестили, хтео је да наруши прописе хришћанске Цркве. Зато тајно нареди управнику Цариграда, да све што се на тржници налази за јело, покропе крвљу жртава које се приносе идолима како би се хришћани оскрнавили. Али Свети Теодор Тирон – преко патријарха цариградског Евдоксија – јави хришћанима да ништа не купују на тржници за јело, већ да кувају кољиво – пшеницу с медом – и то да једу. Они тако и учине и целе прве недеље Великог поста јели су само кољиво. У спомен тога Православна црква је увела кување кољива и оно се даје народу у петак и суботу прве недеље Великог поста после службе. Доцније је уведено у употребу и при прослављању крсног имена – славе). И сада у петак прве седмице великог Ускршњег поста (уочи Теодорове суботе) за успомену на Св. мученика Теодора Тирона, код свих православних хришћана се освећује истом молитвом као што се код нас освећује о слави.

Кољиво на Ваведење у манастиру Хиландар 2010. године.

Кољиво се спрема као жртва захвалности Богу за дате земаљске плодове а у спомен светитеља кога славимо, као и за успомену на оне наше претке који су у вери живели и на оне који су за веру дали своје животе.

Славски обреди и обичаји врше се за живе, за њихово здравље, напредак и благостање. Сасвим је природно да се хришћанин сети својих умрлих предака и сродника, да се помоли Богу за њих приликом прославе светитеља – њиховог заједничког заштитника, којег су и они славили и коме су се и они у молитви обраћали.

Треба нарочито нагласити, да се кољиво о слави не спрема за покој душе оног светитеља који се слави, као што неки погрешно мисле! Сви су светитељи живи и налазе се пред Господом као наши заступници и молитвеници!

Зато се славско кољиво спрема за све славске дане па и за Св. арханђела Михаила, Св. Илију, као и за Богородичине и Христове празнике!

Шећер који се у кољиву меша са куваном пшеницом, означава блажен живот, живот небеске сладости праведних хришћана после смрти, који су они својим животом и делањем на земљи заслужили.

Шећер симболички означава блажен живот.

Зејтин који се у кандилу прислужује, такође представља жртву Богу.

Тамјан означава нашу молитву, која треба да потиче из чистог срца, како би Господу била пријатна и драга, као што је нама благ и пријатан мирис тамјана и измирне, којима се кади (уп. Пс 141, 2).

Смола тамјана