ПРЕНОШЕЊЕ СЛАВЕ

ОДЛУКА СВЕТОГ АРХИЈЕРЕЈСКОГ САБОРА О СЛАВЉЕЊУ И ПРЕНОШЕЊУ КРСНЕ СЛАВЕ

Свети арх. сабор Српске православне цркве, донео је, на предлог протојереја Душана Колунџића, 15. маја 1985. г. ову одлуку:

„Будући да је Крсна слава празник „Мале цркве”, тј. породице, тако и најмања породица треба да је слави. Кад се син одвоји у посебно домаћинство, поготово кад се ожени, дужан је да прославља Крсно име, без обзира што га отац слави у старом дому.

У знак поштовања родитеља, тако важну ствар, као што је оснивање породице и самосталност слављења Крсног имена, синови су дужни да о томе обавесте оца и замоле га да им то благослови. Ако би отац одбио или не би хтео „предати” Славу, синови треба да се обрате свештенику у месту где живе, за савет и благослов.”

Према Уставу СПЦ „Св. арх. сабор, као највише јерархијско представништво, црквено-законодавна је власт у пословима вере, богослужења, црквеног поретка (дисциплине) и унутрашњег уређења Цркве, као и врховна судска власт у кругу своје надлежности.”

„Све одлуке Св. арх. Сабора, канонске и црквене природе, које се односе на веру, богослужење, црквени поредак и унутрашње уређење Цркве, пуноважне су и извршне.”

Према томе, одлуке Св. арх. сабора су обавезне за све чланове СПЦ, а то значи да је горња одлука обавезујућа и  за родитеље и за синове и да је свака породица, ма где се налазила, дужна да прославља свог домаћег заштитника, своју Крсну славу. Установа која доноси законе у својој надлежности, има право да их, према потреби и околностима, тумачи, допуњава, па и мења.

Крсно име није лична светковина, већ породична и она се преноси са оца на сина. Исто тако Крсно име није слава куће и имања, већ живе породице, Цркве у малом.

Извор: Српска Православна Црква.