СРПСКА СЛАВА

Дубоки смисао свечарства лежи у оном најузвишенијем идеалу нашег народа – идеалу светог човека, а то је: човек одрешен од земаљског царства, човек чист од неправде и сујете, човек испуњен љубављу према Богу и људима, човек неустрашив пред смрћу; једном речју: човек душеван!

Када се буду такви свети људи почели сматрати идеалом по свој васељени, онда ће човечанство бити срећно. Отуда је наш народ носилац једног увек напредног и спасоносног идеала – јеванђељског идеала.

Сећајте се својих учитеља
који су вам проповедали реч Божију;
гледајте на свршетак њихова живота
и угледајте се на веру Њихову.
(Јев13:7)

По речима Св. апостола Павла, хришћанска породица је мала цркваа (Флм. 1, 2). Како што је сваки хришћански храм посвећен једном светитељу, слављеном заштитнику, тако се и српске породице стављају под окриље једног светитеља, коме се као свом молитвеном заступнику пред Господом обраћају и кога, као породичног заштитника, поштују и редовно, са колена на колено, са оца на сина, сваке године славе.

Крсно име – слава, диван је израз православне вере, која је тако дубоко усађена у српској народној души. Слава је и нарочито обележје српског народа, јер се прославља само међу Србима (у целини узев). Циљ ових редова је да послуже правилнијем разумевању и достојнијем прослављању крсног имена.