Crkva poštuje svetitelje kao Božije ugodnike i bliske Bogu, i obraća im se u molitvama, prizivajući ih da se zauzmu za nas pred Bogom.

 

Poštovanjem i prizivanjem svetitelja mi ne umanjujemo slavu Božiju, jer, prvo, mi poštujemo svetitelje ne kao Boga, nego kao bića koja su bliska Bogu, i u svetiteljima poštujemo silu i blagodat Božiju, koja se u njima pokazala;slavu i čast uznosimo jedino Bogu, a drugo, svetitelje prizivamo ne kao takve koji bi nam mogli pomoći sopstvenom silom, nego kao proslavljene pred Bogom ljude koji bi nam izmolili od Boga pomoć i milost Njegovu.

Na čemu je osnovano učenje Crkve o prizivanju svetitelja?

Ovo učenje je osnovano na Svetom pismu i Svetom predanju.

Šta nam govori Sveto pismo o značaju molitava svetiteljima za nas?

U knjizi Mojsijevoj opisuje se kako Gospod naređuje Avimelehu da se moli Avraamu, govoreći: “Prorok je, i moliće se za te, te ćeš ostati živ” (I knj. Mojs. 20:7). Na drugom mestu Izrailjci preklinju proroka Samuila da se za njih moli Gospodu, da ih izbavi od neprijatelja, i kaže se: “I zavapi Samuilo ka Gospodu za Izrailj, i usliši ga Gospod” (I Sam. 7:9). U Novom zavetu sv. apostol Jakov opominje: “Mnogo može pomoći snažna molitva pravednoga” (Jak. 5:16). A sv. apostol i evanđelist Jovan, piše u Otkrivanju: “I videh sedam anđela koji stoje pred Bogom… I dođe drugi anđeo i stade pred žrtvenikom držeći zlatnu kadionicu; i beše mu dano mnogo tamjana da dade molitvama svih svetih na žrtvenik zlatni pred prestolom i dim od kađenja za molitve svetih podiže se iz ruke anđelove pred Boga” (Otkriv. 8:2-4). – Sv. apostol Pavle, takođe, pored ostalog govori: “Svagda, u svakoj molitvi svojoj, molim se za sve vas s radošću” (Filib. 1:4).

Kojim rečima se Crkva obraća svetiteljima, prizivajući ih u molitvi?

Proslavljajući u svojim bogoslužbenim pesmama podvige i stradanja svetitelja Božijih, kao i njihove hrišćanske vrline. Crkva im se, pored ostalog, obično obraća rečima: “Moli(ili “molite”) za nas grešne”. – Tako, na primer, na Velikom povečerju, mi prizivamo pomoć svetitelja rečima: “Presveta Vladičice, Bogorodice, moli za nas grešne; Sveti Jovane, proroče i pretečo i krstitelju Gospoda našeg Isusa Hrista, moli. za nas grešne; Sve nebeske sile svetih anđela i arhanđela, molite se za nas grešne; Sveti slavni apostoli, proroci, i mučenici, i svi sveti, molite za nas grešne”.

Koga od Božijih svetitelja mi uvek prizivamo?

Mi svakodnevno prizivamo u molitvi svetitelje čija se uspomena slavi toga dana, zatim svetitelja pokrovitelja naše porodice svoju krsnu slavu, ili, ako se molimo u hramu, svetitelja kome je hram posvećen, zatim svetitelja čije ime nosimo, ili koga zbog izvesnih razloga osobito poštujemo, na primer, zbog ukazane pomoći i dr. Naročito pak u molitvi svagda i najpre prizivamo Presvetu Bogorodicu, našu najveću zastupnicu pred prestolom Božijim; njoj se najčešće obraćamo rečima: Presveta Bogorodice, spasi nas! (Iz Katihizisa mitropolita Damaskina).

Kojom se molitvom najčešće obraćamo Presvetoj Bogorodici?

Presvetoj Bogorodici obraćamo se molitvom Bogorodice Djevo koja glasi:

Bogorodice Djevo,

raduj se, blagodatna Marijo,

Gospod je s tobom;

blagoslovena si ti među ženama,[  U Evanđelju po Luki glava 1. stih 28.]

i blagosloven je plod utrobe tvoje,

jer si rodila Spasitelja duša naših.

Na crkvenoslovenskom ova molitva glasi:

Bogorodice Djevo,

radujsja, blagodatnaja Marije,

Gospod s Toboju!

Blagoslovena ti v ženah,

i blagosloven plod čreva tvojego.

jako Spasa rodila jesi duš naših.

 

Da li se Drugom Božijom zapovešću zabranjuje poštovanje ikona?

Ovom zapovešću se ne zabranjuje poštovanje svetih ikona, jer ikone nisu idoli!

Sveta Crkva je na Sedmom vaseljenskom saboru odredila, u pogledu ikona, da mi ne odajemo poštovanje samoj materiji ikona, nego sa naša misao prenosi na Boga, ili na svetitelje Bogom proslavljene, koji nas privode Bogu, a čiji su likovi na ikoni predstavljeni. Tako se mi klanjamo ne samim ikonama kao materiji, već nas one pobuđuju da se umom i srcem obraćamo Bogu.

“Poštovanje koje se odaje ikoni odnosi se na njen prototip (original), i onaj ko se klanja ikoni, klanja se licu koje je na njoj naslikano”

Ikona je kao neka knjiga… koja nam pomaže da se setimo dela Božijih i svetitelja Njegovih.

Da li se u Sv. pismu može videti da se dopušta izrada svetih likova?

Da, Gospod je sam bio naredio Mojsiju, pri izradi skinije (pokretnog hrama), da načini likove heruvima na kovčegu zaveta (II Mojs. 25:18-22).

Kako se Crkva odnosi prema pitanju o čudotvornosti ikona?

Prema rečima Hrista Spasitelja, “Duh je ono što oživljava” (Jn 6:63); ikona je čudotvorna ukoliko se čovek zaista klanja ne materiji nego Gospodu, bilo neposredno, ili preko Presvete Bogorodice, ili svetitelja koji su na ikoni prikazani, i ukoliko Gospod na njoj pokazuje svoju neograničenu moć. Sveto pismo nam kazuje da je u tom smislu i sama senka apostola Petra lečila bolesnike, kad je preko njih prelazila (Dela apostolska 5:15). (Iz Katihizisa mitropolita Damaskina)

Iz same uzvišene svrhe svetih ikona jasno proizlazi zahtev kako one moraju biti izrađene. Uvek se zapitajmo imamo li u ikoni dostojan simbol koji će nas podsticati da se Gospodu obratimoumom i srcem? Ikone na kojima su likovi svetih nevešto, loše – dakle nedostojno prikazani, ne mogu krasiti naše hramove i domove.

Jer, kaže apostol Pavle: “Moliću se Bogu duhom, a moliću se i umom; hvaliću Boga duhom, a hvaliću i umom” (I Kor. 14:15).

Ikona Bogorodice Trojeručice je najpoštovanjia ikona u Hilandaru i najznačajnija ikona srpskog naroda.