PRIPREMA ZA SLAVU

Pre slave u domu svečara obavlja se vodoosvećenje: sveštenik osvećuje vodu – sveti vodicu; a na dan slave u crkvi, ili u domu, blagosilja koljivo [Koljivo (koliva) je grčka reč za kuvano žito – ovde se podrazumeva kuvana pšenica, pomešana sa šećerom i orasima; u narodu je za koljivo odomaćena takođe grčka reč panajia (što znači svesveta)] (žito) i slavski kolač, koji unakrst preseče i vinom prelije.

Dakle, za slavu je potrebno svetiti vodicu svome domu i pripremiti slavski kolač od pšeničnog brašna, slavsku sveću, žito (koljivo), crveno vino, tamjan i zejtin.

U bogosluženjima Pravoslavne crkve sve ima svoj uzvišeni smisao i naročito značenje, pa je tako i kod slavskog obreda.

Obavezni slavski elementi su: slavski kolač, slavska sveća, žito (koljivo), crveno vino, tamjan i zejtin.

SLAVSKI KOLAČ

predstavlja žrtvu – ali takvu žrtvu blagodarnosti Bogu, što smo kroz Isusa Hrista i Njegovo stradanje spaseni od propasti, koja bi nas postigla zbog naših grehova.

Krstoobrazno presecanje slavskog kolača predstavlja stradanje Hristovo radi nas, a prelivanje presečenog kolača vinom (koje simbolički predstavlja krv) – znači da smo Hristovom krvlju očišćeni od svojih grehova.

CRVENO VINO

Prelivanje kolača vinom simbolički predstavlja Hristovu krv. 

SLAVSKA SVEĆA 

koja treba da je od čistog pčelinjeg voska, takođe označava žrtvu – najčistiju i najneviniju: kao što pčele prave med, sakupljajući sladak mirisni sok sa raznih čistih i mirisavih cvetova, tako i molitva svečara i njegove porodice treba da potiče iz njegovog čistog srca i mirisnene ukaljane duše.

Osim toga, slavskom svećom izražava se svečanost praznika i radost domaćih. Njom se još izražava i to: da su svečar i članovi njegove porodice sinovi Svetlosti, koja prosvećuje svakoga čoveka (Jn 1:9), a ne sinovi mraka.

Jer kao što svetlost sveće razgoni mrak, tako i svetlost Hristove božanske nauke razgoni tamu u kojoj se neznabošci nalaze.

Slavska sveća je, dakle, simbol želje i težnje svečara:

– da upoznaju Svetlost života – Gospoda Boga i Njegovog Sina Isusa Hrista,

– da svetlost Božija prosveti razum njihov, osvetli i osnaži vrline u njima; i uputi ih da vreme   na zemlji provedu u besprekornom hrišćanskom životu

– i da hrišćanska ljubav zaplamti u njihovim dušama, kao što plamti i plamen njihove             slavske sveće!

SLAVSKO ŽITO – KOLJIVO

Od interesa je pomenuti kako je koljivo ustanovljeno. Car Julijan zvani Apostat – otpadnik – koji beše primio hrišćanstvo u mladosti, a kad je postao car (361-363 g.) odrekao se Hrista i postao ponovo idolopoklonik i veliki progonitelj hrišćana, znajući da hrišćani poste Veliki post, a naročito prvu nedelju ovoga da bi se pričestili, hteo je da naruši propise hrišćanske Crkve. Zato tajno naredi upravniku Carigrada da sve što se na tržnici nalazi za jelo, pokrope krvlju žrtava koje se prinose idolima kako bi se hrišćani oskrnavili. Ali Sv. Teodor Tiron – preko patrijarha carigradskog Evdoksija – javi hrišćanima da ništa ne kupuju na tržnici za jelo, već da kuvaju koljivo – pšenicu s medom – i to da jedu.

Oni tako i učine i cele prve nedelje Velike posta jeli su samo koljivo. U spomen toga Pravoslavna crkva je uvela kuvanje koljiva, i ono se daje narodu u petak i subotu prve nedelje Velikoga posta posle službe. Docnije je uvedeno u upotrebu i pri proslavljanju krsnog imena – slave).

Koljivo na Vavedenje u manastiru Hilandar 2010. godine.

Koljivo se sprema kao žrtva zahvalnosti Bogu za date zemaljske plodove, a u spomen svetitelja koga slavimo, kao i za uspomenu na one naše pretke koji su u veri živeli, i na one koji su za veru dali svoje živote.

Slavski obredi i običaji vrše se za žive – za njihovo zdravlje, napredak i blagostanje, ali sasvim je prirodno da se hrišćanin seti svojih umrlih predaka i srodnika, i da se pomoli Bogu za njih prilikom proslave svetitelja, – njihovog zajedničkog zaštitnika, kojeg su i oni slavili i kome su se i oni u molitvi obraćali.

Treba naročito naglasiti: da se koljivo o slavi ne sprema za pokoj dušeonog svetitelja koji se slavi, kao što neki pogrešno misle! Svi su svetitelji živi i nalaze se pred Gospodom kao naši zastupnici i molitvenici!

Zato se slavsko koljivo sprema za sve slavske dane pa i za sv. Arhanđela Mihaila, sv. Iliju, kao i za Bogorodičine i Hristove praznike!

ŠEĆER

koji se u koljivu meša sa kuvanom pšenicom, označava blažen život – život nebeske sladosti pravednih hrišćana posle smrti, koji su oni svojim životom i delanjem na zemlji zaslužili.

Šećer simbolički označava blažen život.

ZEJTIN

koji se u kandilu prislužuje, takođe predstavlja žrtvu Bogu. Zejtin simbolički predstavlja žrtvu Bogu.

TAMJAN

odn. kađenje tamjanom, označava našu molitvu, koja treba da potiče iz čistog srca, kako bi Gospodu bila prijatna i draga, kao što je nama blag i prijatan miris tamjana i izmirne, kojima se kadi (uporediti Psalam 141:2).

 Smola tamjana.