GOZBE

U našem narodu, koji je po svojoj prirodi gostoljubiv, uobičajilo se da se – za rođake i prijatelje, koji su dolazili da svojim prisustvom uveličaju proslavu krsnog imena – priprema svečana trpeza. Docnije, u vreme vekovnog ropstva, jedini način da se narod sastane, porazgovara, uteši, pa čak i da donese kakve odluke, bili su ti skupovi o slavama, svadbama i daćama, a naročito o crkvenim slavama i saborima. Jer Turci, ma koliko da su bili okrutni u progonu srpske raje, ipak su donekle ostavljali narodu slobodu da se o svojim verskim praznicima, na tim gozbama sastaje bez njihovog prisustva. I na tim slavskim skupovima ljudi su krepili jedan drugoga, pronalazio se način da se izbegne turskoj sili, narod je jačao svoju veru i krepio nadu u oslobođenje.

Na takvom jednom skupu u Orašcu 1804. godine, doneta je odluka da se podigne Prvi srpski ustanak za oslobođenje srpskog naroda. Tako su se ove gozbe, koje su imale svoj naročiti značaj u prošlosti, održale sve do danas, i veoma ih je teško naročito u selima, izostaviti.

Zbor u Orašcu – početak Prvog srpskog ustanka 1804. godine.

U ovom staranju za dobro i dostojno proslavljanje slave treba da se ogledabudnost svih koji uistinu veruju, koji poštuju svoje srpsko ime i kojima je stalo da se ono čuva neokaljano.

Slavu treba slaviti uvek, ma u kakvim se prilikama čovek nalazio – u sreći i u nesreći, u radosti i u žalosti, samo treba razlikovati bitno od nebitnog – odvojiti proslavljanje svetitelja od gozbe, slavu od veselja. I dok slavsku trpezu može spremiti onaj koji ima, a veseliti se onaj koji nije u žalosti – dotle za slavsku sveću, slavski kolač, malo crvena vina, koljivo, tamjan i malo zejtina trebalo bi da se u toku godine svako postara i spremi, i da se tako kroz molitvenu uspomenu oduži svome svetitelju.

Slavska trpeza

Srbi nikada ne treba da zanemaruju svoju slavu. Pravoslavna vera ih je kroz vekove održala i očuvala, zato i oni treba da čuvaju svoju veru ne kao običaj nego kao svesno ubeđenje. I treba da uvek potvrde narodnu istinu: “Gde je Srbin tu je i slava!”

Gde je Srbin tu je slava.