ВРСТЕ СЛАВА

ПОРОДИЧНА СЛАВА

представља прославу спомена на оног хришћанског светитеља, на чији су дан наши преци примили хришћанство и кога су изабрали за свога заштитника и заступника пред Богом. Слава се преноси са оца на сина и готово се никада не мења.Чак ако једна породица изумре, они хришћани који наследе њихову имовину у већини случајева сматрају за своју дужност да поред своје славе приме и њихову. Тако се поступа и приликом усиновљења, кад посинак прихвата славу свога поочима и помајке. Отуда има породица које славе више слава.

Жена, ако остане удовица, задржава славу свога мужа. Како се слава преноси са оца на сина, и даље на цело потомство, сви они који славе истога светитеља сматрају се рођацима.Свети Никола је породична слава у крагујевачкој фамилији Радишић, а дуже од стотину година слави се на исти начин – скромно, у најужој породици, али уз богату трпезу на којој су искључиво посна јела.

ЦРКВЕНЕ СЛАВЕ

јесу прослављање светитеља, коме је храм посвећен и његова се успомена обележава као и у кругу породице.

ШКОЛСКА СЛАВА

Заштитник српске школе  је српски просветитељ и први архиепископ Св. Сава. Он се прославља у српским школама као школска слава од 1827. године, 27. јануара. Тада ученици припреме пригодни програм, док школска управа припреми славски ручак.

Прослављање школске славе, уз учешће ученика и наставника основне и средње музичке школе “Требиње”, као и других требињских школа.

СЕОСКЕ ИЛИ ГРАДСКЕ СЛАВЕ

Дешавало се да за свога заштитника цела села или градови узимају појединог светитеља, коме су се, најчешће у невољи, заветовали житељи тога места, те се он прославља у знак благодарности за срећно отклањање беде и невоље (као што су нпр. болести, непријатељске најезде, поробљавање, пожар, помор људи и стоке, велике поплаве, као и друге временске непогоде). Тог дана иде се у литијским поворкама иде улицама града или сеоским пољима, током чега се приносе Богу и светитељу молитве за добро и срећу тога места, житеља у њему, као и свих људи.

Спасовдан је крсна слава града Београда, који тиме чува спомен на тај дан 1403. године, када га је деспот Стефан Лазаревић прогласио српском престоницом, а верски празник за градску славу.

ЕСНАФСКА ИЛИ ЗАНАТЛИЈСКА СЛАВА

Куршумлија, 1938. г; Занатска или еснафска слава чији домаћин је Милош Шуловић, опанчар. Наш познати гинеколог. пок. проф. Војин Шуловић, академик, био је потомак ове куршумлијске породице Шуловића.

И поједина српска друштва и установе могу имати своју славу – свога светитеља заштитника, кога прослављају и под чију се заштиту стављају.

Специјална антитерористичка јединица Министарства унутрашњих послова Србије, обележава у својој бази, славу Свети Архангел Михаило.

Нису само друштва и установе ти који прослављају славу. Познато је да је у доба Немањића, Свети првомученик и архиђакон Стефан био заштитник Српске државе. (На српском новцу из тога времена био је приказан Св. Стефан како владару пружа крст или заставу, док сви српски владари, почев од Стефана Немањића, носе и име Стефан уз своје народно име – Стефан Урош, Стефан Милутин, Стефан Душан). Постоје и друге претпоставке, нпр. да је крсна слава Немањића био Аранђеловдан.

Сребрни крстасти динар краља Милутина, на коме су представљени краљ Милутин (лево) и Свети Стефан (десно).